Српски књижевни гласник

Дотле, песмо моја, певај сетним звуком

о Патњу, јад и боле прегажених људи, Њина мрка лица, као меком руком Милуј топлом речи и чувај од студи.

:. Певај, љубав жарку, чежњу, слатке снове, И стрпљиво чекај на меканим груд'ма

Да нас тучно звоно у борбу позове,

У крваву борбу са ропством и људ'ма.

Милутин ЈОВАНОВИЋ.