Српски књижевни гласник
MOJA ПЕСМА.
Још у груд'ма срце клонуло 'ми није: Душа ми је снажна, Залуд тешке муке О, свикла је она тешки бој да бије, Жилаве и чврсте још су. моје руке.
Ја задршћем само када из далека Чујем јаук оне гомиле што страда, Потреса ме тупа од ла аца звека.. Ал“ верујем ипак: дан ће доћи када
Загрмеће поклич тол'ких милиона;
И к'о тресак грома попуцаће ланци! И тај глас ће бити к'о звук тучног звона | Што на буну зове. Дубраве и кланци
Одјекнуће једном песмом величајпом, Песмом што мирише на крв и Слободу; И нови ће дани тад у руху сјајном Синут“ јадном целом потлач вом роду.
И моја ће песма тада друга бити:
Грмеће к'о снажап глас убојне трубе,
У један ће с' акорд с ратном хуком слити, Биће одјек оних што Слободу љубе.
Тад ће песник грмит' гласом силног Бога И одјек ће бити целог поколења, Заборавив своја сва стралања. многа. Гинуће, да другом потражи спасења,