Српски књижевни гласник

же

ту

Богови у ИзЗгинАнству, #97 стали, и у рушевинама старих храмова, по народном мишљењу, још непрестано станују старогрчка божанства, али она су Христовом победом изгубила сву своју моћ, она су зли ђаволи који се дању крију међу совама и жабама по мрачним рушевинама своје некадашње славе, а ноћу се појављују у милосном облику да залуде и заведу какво! безазленог путника или смелог младића.

На то народно веровање односе се најчудноватије гатке, и новији песници црили су одатле мотиве својих најлепших поема. Место догађаја је већином Италија, а њихов јунак какав немачки витез, кога због његове младићске неискусности или због његовог витког стаса ови лепи демони са врло љупким лукавством увуку у своје замке. Безбрижни младић иде у лепе јесење дане у шетњу усамљен у својим сновима, мислећи можда на шуме свога завичаја и на плавушу коју је онде оставио. Али изненада он наиђе на једну мраморну статуу, и кад је спази, он застаје скоро запрепашћен. То је можда богиња лепоте, и он стоји према њој, лице у лице, и срце младог варварина потајно је освојено античким чарима. Шта је то 7 Тако витко тело он још никад није видео, и у том мрамору он наслућује један живљи живот него што је икада нашао у руменим образима и уснама, у целој чулности својих земљакиња. Те беле очи гледају га тако похотљиво, и ипак у исти мах тако језовито болно, да су се његове груди надимале љубављу и саучешћем, саучешћем и љубављу. И он сад иде чешће да се шета по старим рушевинама, и његови земљаци се чуде што га никако више нема на пијанкама и вежбању са оружјем. Причају се чудновате приче о његовим шетњама по незнабожачким рушевинама. Али једнога дана дође он бледа и узверена лица у свој хотел, плати свој рачун, свеза своју торбу, и врати се брзо преко Алпа. Шта му се догодило “7

(Наставиће се.)

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ.

(С немачког превео Милош Ивковић.)