Српски књижевни гласник

г —=т “17 ЂЕ ТОРРТЕТР. Е ЕР, НЕ ·

919 Српски Књижевни Гласник. Стеван Предић пише из Винковаца, да тамо никакво друштво пе постоји, и то објашњава малим бројем Срба на винковачкој гимназији. Пикола. Станковић јавља из Прага, да тамо не постоји никако друштво ерпске омладине, и „да |“ нико ништа на књижевном пољу не ради,“ услед тога се | и дописништва. одриче, Јован Павловић пише из Београда: да тамо још за сада нема никаког омла :инског друштва, већ је у изгледу, да ће се скоро основати, Моли правила „Преоднице“, да би се њима користили при грађењу пра- вила за београдску омладипу.

Идеја омладинске заједнице била је тако јака у „Преодници“, да је морала избити на површину. Председник друштвени Јован Јовановић || јуна предлаже, да се спа

омладинска друштва. која су са „Преодницом“ у свези,

позову Ha општи омладински састанак у Нови Сад. Састављен је и позив, те је заједно са предлогом од друштва једнодушно примљен и одмах порадише на том. да се остала друштва што пре известе. И сегединска омладина

најпре узима предлег на знање. Ова мисао, која већ сада

избија на површину у „Преодници“, би остварена тек након две. године, када у Повом Саду би сазван први омладински састанак, јер овогодишњи позив „Преоднице“ није нашао потребног одзива. Бечка „Зора“ просто прелази преко тога позива.

Друштво се с највећим пиететом понаша према заслужним Србима. Када је Вук Караџић ове године славио педесетогодишњицу. свога плоднога и заслужнога књижевног рада, решава друштво, да му поднесе захвалницу на његовом раду на српској књижевности. Раду друштвеном изражавали су многи одлични Срби своје поштовање тиме, што су посећивали седнице друштвене. — Међу таквим. посетиоцима видимо: Павла Којића, председника „Матице Српске“, Ђорђа Натошевића и Светозара Милетића, у чију почаст ce одржала нарочита седница. За почасне чланове изабрани су: Ђорђе Демелић, Владимир Јовановић, Ј. Ференц, проњесор славенске литературе на универзи-