Српски књижевни гласник

– ИСТОРИЈА > ПРЕОДНИЦЕ“. | 12941

о свакако узрок бити, у педостатку времена за проуча-

– вање. истих предавања и у недостатку претходног знања за критиковање стручних предавања.

e e ~

2 Pan Ha приповетци јесте најслабији. Оригинала у опште није ни било, него само превода од Јована Петроод Милана Ко-

стића („Глумчева слава“) „Двоје слепи“, превод с немачког,

вића („Једна ноћ“, новела по немачком,

почео преводити Јован Јовановић, довршио Коста Руварац, од Душана Стојановића („Не бојмо се“, с мађарског и од – Мите Поповића „Ми смо обојица убијени“, „изворна“ ху_ мореска, којом смо се већ у напред упознали. Ово је у главном књижевни рад „Преоднице“ ове школске године. "Да би слика омладинскога живота била што јаснија, споо менућемо и остали рад друштва.

u Рад ове године текао је с великом вољом и одушев~ љењем. Седнице се почињале песмом — јер је основано “певачко друштво — и свршавале се песмом; а језгру са~ чињаваху који од напред поменутих умних производа.

— „Преодница“ ступа ове године у тешњи додир сл осталим 2 омладинским друштвима, те тиме постаје и она чланом Еди ја "велике омладинске заједнице. Постаје дописујућим чланом че многих друштава, а и сама бира из осталих друштава по 7 једног дописујућег члана, који би је обавештавао о раду своје омладине, За ово друштво изабрани су ови допис– ници: у Бечу, Јован уКивановић, ФИЛОСОФ; у Прагу, Ни— кола Станковић, правник: у Загребу. Тома Ракић, правник; Ја "Карловцима, Панта Поповић, осмошколац; :. Јоца Крстић, осмошколац; у Печују, Илија Огњановић, MO Јован Павловић, лицејац; у Осеку, Јоган Мири Ковић, осмошколац. Ма да је „Преодница“ овим покушајем

тмала лепих жеља. ипак није у свему успела. Шта више

овога ; доба. То можемо закључити из овога: До i

i 53 и како, је; у Карловцима жалосно стање у погледу „ли

Пожуну,