Српски књижевни гласник

бира

4 ке * к

” Ni o ia UW OZ И, ин

A 109

910 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК,

Миту Поповића, тако и по само друштво. Мита Поповић прочита на седници споју „изворну“ хумореску „Ми смо обојица. убијени“, а на писмену критику узимају Стевана B. Попсвића, па вели: „да је она сама ио себи врло лепа и да је у њој пуно оштроумних досетака; али са жалошћу наводи, да је ова, од писца за оригинал проглашена хумореска од речи до речи с мађарског преведена“, и беди писца, да је учинио „„превару с крађом““. Приповедач се морао обазрети на ову критику, и у своме одговору па критику признаје сам да је Ta хумореска прерађена, а не оригинална, као што је писац рекао. А „'руштво не може да прикрије неповољност, коју је овом приликом осећало, и да члану своме Мити Поповићу својски не препоручи, да од сада савеснији буде у прозаичким делима својим, и да не издаје своје плагијате за оригинале“. После лирског песништва највише радне снаге уложено је у научна предавања. Међу најрадније у овој струци спада Ђорђе Бугарски, који ове године није изнео ниједан песнички производ пред друштво, а већи део свога рада посветио је горњој струци. Падају у очи крупни, звучни и претенциозни наслови предавања. Ево их неколико. Ђорђе Бугарски: „О животу са психологијско-Физиолошке стране, његовом постанку, развитку и свршетку“, Јован Цетровић: „O створењу света у ужем смислу, или о постанку ч0века и биља по Дарвину“, Свет. Савковић: „О границама између живописања и појезије“. Поред ових предавања, епомињемо предавање скромнога Љубомира Ненадовића: „O дупану“. Осим ових држано је предавања из медицине, филОЛОгИје, историје. народне економије, природописа и из стратегије. Нарочито истичемо ово последње. Јеша Радојкић држи предавање „0 војсци“. „Друштво је стушало ово предавање у толико пажљивије, што му се у овај мах дала ретка прилика, да чује како један млад, за слободу одушевљен Србин, који је и сам војник од струке и који је цео живот свој војништву и ускрснућу српске слободе посветио — како о војсци мисли.“ Као и обично на=

учна предавања није пропратила друштвена критика, чему

„а i