Српски књижевни гласник

СВЕТА. ГОРА “ ПРОШЛОСТИ И. САДАШЊОСТИ.

(Кра). Па не само то, него је општежиће, у колико се још

~

држало или поново заводило по атонским манастирима у трећој периоди, под утицајем својежића стало и само губити нека своја стара и битна обележја. Као што је речено горе, уз ошптежиће је у првој и другој периоди ишла на Атону и апсолутна власт манастирског старешине, игумана, бираног на цео живот. У трећој се пак периоди јавља, тежња да се у манастирима, који су се вратили у општежиће, апсолутно-монархиски облик управе манастирске промени у уставни, т.ј. да се задржи и даље доживотни игуман, али да се поред њега. као ограничење његове власти, као устав, заведу епитропи (олагајници] и манастирски сабор. Очевидно, то беше угледање општежића на својежиће. Колико ми је познато, овај је нови покрет почео тек пред крај треће периоде. Разуме се, да је наишао на отпор игумана и да је у неким обитељима изазвао жестоке унутрашње борбе. Али је ипак до данас победио у свима (грчким) општежитељним манастирима атонским, тако да је сад игуманско звање спало у њима готово само на почасну титулу. Осим тога, у трећој се периоди у општежићу не одржава строго ни древна забрана приватне својине, него појединци могу, где тајно а где и јавно, имати поред опште манастирске још и неку своју (покретну), имовину, нпр. примати поклоне за себе (а не само за манастир), итд. И тако је у трећој периоди општежиће позајмило многе црте из својежића, а

од својих старих комунистичких оспова задржало готово“