Српски књижевни гласник

ОВЕТА ГОРА У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ. 917

још само заједнички обед и, већ дабогме, заједничку богомољу. У овој се трећој периоди изменила на Св. Гори не само манастирска уредба, него и уређење месне општинске управе, и то опет понајвише у вези са материјалним тешкоћама, које притискују Атон у ово доба. Казали смо напред, да се звање проте светогорског, поред свега војевања старешина великих лавра противу њега, одржало и у другој периоди, и то не тол :ко по сили својих историских права, и не по томе што би оно и тада било стварно нужне, као у првој периоди, него због тога, што је имало једну знатну материјалну подлогу у протиним ћелијама у Кареји. Но у трећој периоди, још у почетку њеном, руши се и тај ослонац протин. Монаси по манастирима могаху и у најтежим данима како тако животарити, је добијаху ма и мале приносе са манастирских имања, или бар се могаху задуживати на рачун тих имања. Протине ћелије пак не имађаху никакве имовине, осим својих малених дворишта у карејском околу, и протини ћелијаши мораху како раније тако и у овој периоди живети од рада својих руку. По онда су и проте од њих мало шта тражиле материјално. А у овој периоди оне су им наметале велики намет ради одужења општинског дуга. Због тога протине карејске ћелије скоро сасвим опустеше, или се у њима отвараху трговине. Са тим пак протино звање поста празна титула, проте се више не имађаху ни чиме ни рашта опирати његовом укидању, и тако оно полако пропаде, у току времена од 1590—1600 г. Од тада управљаше протатом и Св. Гором само сабор манастирских старешина. По ови су

се могли састајати у седнице и већати о општинским ства=-

рима само овда онда, и брзо би се опет разилазили, да се

брину сваки о свом манастиру. Међутим баш у ова тешка времена требаше више него икад стална општинска управа на Атону. То увидеше најзад и сами Оветогорци, и о'ратише се патријаршији да им је установи. Пошто беше и других ствари за уређење, као нпр. да се обузда претерана трговина у Кареји, итд., то патријарх Гаврило IV