Српски књижевни гласник

СВЕТА ГОРА У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ, 919

ски устав, први који је постао противу њихове воље, о услед отпора атонских манастира тај устав и не ступи у живот. Најзад, 1877 г., Светогорци донеше сами један устав; али и он оста без примене.

Ова се периода одликује од друге још и јачањем патријарховог утицаја на атонске ствари. Од пропасти крунисаних заштитника Атона, византиских и српских владара. не беше никаквог другог православно-хришћанског ауторитета, под чије би окриље Атонци прибегавали у случају нужде, а који би био виши од ауторитета васељенског патријарха. И тако Атонци траже сами или трпе без отпора мешање патријархово у њихове односе, дају му шта више право највише судске инстанције у њиховим унутрашњим међусобицама. Још једина област, која је, као и пре, остала и до данас слободна од патријарховог утицаја и власти на Атону, то је чисто унутарња управа у појединим манастирима и на њиховим имањима. — Од времена укидања протиног звања, т.]. од краја ХУТ века, и епископ јерисовски опет стиче неке повластице на Св. Гори. нпр. бави се дуго у њој ради рукоположења, председава по некад и седницама општег сабора, и т, д. Али у другој половини ХУШ века он понова губи та права, јер од тада врше рукоположења на Атону већином збачени патријарси или архијереји, од којих често по неки живљаше у изгнанству на Св. Гори.

Св. Гора задржава и у трећој периоди свој ранији међународни. карактер у оквиру православља. Од негрчких народности напредују на Атону у ХУ1 веку још само Срби. После пропасти српске самосталности одоше тамо многи српски монаси. У ово се време виде Срби у већини, осим у раније поменутим манастирима, још и у манастиру Григоријевом, Ксенољонтовом, Ксиропотамском и Рушку"'. Тада је чак и прота светогорски био чешће Србин. Но у ХУП веку, најцрњем за Атонску Гору, заједно са многим другим манастирима, бпусте и већина српских. На крају

1 У мањини их је пак било и по др. обитељима, као у Ватопеду, Ивиру, Зографу. Но каткад је и ту био игуман Србин.