Српски књижевни гласник
ђ 022 Српски Књижевни ГлАСНИК.
:
А устадоше неки други Атонци, велећи, да је недеља дан Ћ хришћанске радости, а помени мртвих израз су људске : жалости, и да према томе они који праве те помене у не+ дељу, изврћу pa/ocHM CMMCDĐO тога дана. Сем тога појави 3 се међу атонским монасима и једна секта, која исповедаше потребу што чешћег причешћивања, наводећи, како kb често причешћивање чисти људе од грехова и напослетку + их чини непогрешним. Те су препирке биле узеле толико маха, да их је морала решавати и цариградска патријај-
6
шија. Она огласи у свом решењу од [772 г., да није про-
+
i
THBHO учењу. православне цркве помињати мртве ни у су-
боту ни у недељу нити у. који други недељни дан; јеј
у тим поменима црква не жали умрле, већ велича славу
% =
божју. А што се тиче честог причешћивања, · патријарх
реши, да црква не одређује време, кад ће се ко и колико
И
+ пута причестити, него само тражи довољну духовну приЈЕ прему за причест испаштањем и исповешћу. Но препирке % трајаху и после тога, чак и после анатема, које је доцније уз патријарх бацио на јеретике, све до у ХТХ век.
2 У ХУШ и у почетку ХЈГХ века западнојевропски по-
крет просвећења има, преко Грчке, неке одјеке и међу атонским Грцима. Год. 1743 иницијативом цариградског патријарха Ћирила У и заузимањем ватопедских монаха подиже се и отвори на брду близу Ватопеда пространа атонска монашка академија. У њој је као проФесор ФИлосоњије учио неко време знаменити грчки писац тога доба Јевђеније Пулгарис. Но због нетрпљивости монашке OH брзо оде с Атона, а школа за тим поче опадати. Кад се пак њени доцнији учитељи помешаше у горе наведене теолошке препирке, она се и са свим затвори. Сад стоје од ње још само рушевине. У вези са овим културним покретом живе у ово време по атонским манастирима и ћелијама још и други знатни Грци.
Што се тиче турске контролне управе на Атонској Гори, казали смо горе, да је Атон до 1820 г. долазио у. управну сФеру бостанџибаше, а после, кад је укинут војни одред бостанџија, да је на Атону седео нарочити царски