Српски књижевни гласник

СВЕТА ГОРА У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ. 991

“~

вом месту колосалне зграде, у које сместише више стотина руских монаха. Од 1870 г. по неки се руски монах јавља и у некадањем руском манастиру Св. Пантелејмона или Рушку. Око средине ХГХ века Руси се у њему изједначише с Грцима, а 1870 г. већ беху тако многобројни, да су изабрали свог игумана место дотадањег грчког и тиме освојили манастир. Од тада они обновише тај манастир руским новцем, обратише га у читав велелепни град и сместише у њега око 2000 монаха. После су Руси продрли и у више од 30 ћелија разних светогорских манастира, међу њима и у ]10 хилендарских. ћелије су се на Св. Гори раније давале под закуп обично тројици монаха, По Руси нису населили ни у једну мање од неколико десетина. а у некима и до две стотине руских калуђера. Од 1860 г. има на Атону и „Ивираца“ (Ђурђијанаца), и то само у ћелији Св. Јована Богослова, својини древне Пвијрске лавре.

И у овој трећој периоди имамо да забележимо неке верске потресе на Атону, и то један у почетку, а један на крају периоде. У првој половини ХУ века син цара Манојла Палеолога, поменутог уставодавца атонског, цар Јован. надаше се, да ће га запад потпомоћи у борби с Турцима, ако потчини источпу цркву западној. С тога он по пристанку вишег грчког свештенства, и у споразуму с Римом, на сабору у Флоренцији 1439 г. прими т. 3. Флорентиску унију. На њу беху дали пристанак и атонски манастири. Отуда и данас по неки латински акт папа и католичких владара у њиховим архивима. Но кратко време пред пад Цариграда под Турке, та унија би одбачена у Цариграду, а за тим и на Атону, и то као и она прва, опет због протеста нижег калуђерества и народа.

Од краја ХУШ века па за више година HM y XIX веку, поред сиротиње муче Атонску Гору и две упорне теолошке препирке: препирка о "ану помена мртвих и препирка о честом причешћивању. Једна група атонских монаха, због многих послова у радне седмичне дане, уобичаји да чини помене мртвима у недељу. Против тога