Српски књижевни гласник

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

ОвВЕТИСЛАВ ОтеЕФАНОВИЋ, Приповетка о девојци без руку, (реФерат у „Делу“, 1906, св. за децембар).

(Кра).)

Г. СтеФановић, видели смо, замерао ми је што сам неким нашим народним приповеткама тражио извор y Француској књижевности, где га по његову схватању не може бити; он ми сад замера, и то ћемо сад видети, што ја тим приповеткама уопште тражим извор, не више у Француској него ма у којој књижевности, ма где на страни. Он налази да приповетке не треба изводити из страних извора него узети да су оне у нас самоникле, онако исто као и на страни. „Морају ли те српске народне приче (каже он ослањајући се на два става из „Пти-Жилвљеве“ књиге, како је он лепо зове) бити пореклом искључиво и једино из страних књижевности 7 Не може ли се замислити да сличност живота, ситуације, културне средине може створити и сличне дууовне продукте...7 Не треба ли прихватити мисао о полигенетичком карактеру тих приповедака 7... Ако икоја група приповедака има полигенетички карактер, то је група приповедака о невино гоњеној жени, од које је једна грана и приповетка о девојци без руке...“ Тако развија он своју идеју о „подигенетичком карактеру“ приповедака, по којој су приповетке разних народа саме постајале на разним странама света, не једна од друге него свака за се. „Књига Г. Поповића, завршава он, није ме могла убедити да је у нас приповетка о девојци без руке дошла са стране, и да јој је једини извор на страни“ (стр. 420 —421).