Српски књижевни гласник

=> о ~

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Као што се види, ова је замерка друкчија од ранијих. Са њом, Г. СтеФановић излази као противник према мени не више у овом или оном посебном питању нашег циклуса, него у једном општем начелу наше науке. Он је противник оних теорија на основу којих сам ја решавао посебна питања у својој књизи, које сам примењивао при испитивању. Он тиме постаје противник свих оних који се тих теорија држе, свих оних који верују да су народне приповетке од једног народа другом прелазиле и тако се сељењем и позајмицама шириле међу народима, свих присталица теорије о „сељењу мотива“, миграционе теорије. теорије позајмица; он постаје противник Гастона Париса, на пример, и других, не мање угледних. У одговор на ову замерку Г. Стефановића, ја бих могао само једно учинити: позвати се на Гастона Париса и сличне, рећи да се држим њихове теорије, која је примљена, и ту стати. Али ја нарочито хоћу да застанем на овој замерци. Хоћу да покажем како Г. СтеФановић не разуме начела наше науке као што није разумевао ни поједина питања у њој. Он не схвата правилно ни мишљење Гастона Париса као ни мишљење противно, ни теорију које се ја држим као ни ону које се он сам држи, ни ону коју он напада као ни ону коју он брани.

Пре свега, за теорију којој се Г. СтеФановић сад нашао заточник, ми знамо поодавна, и нисмо чекали тога витеза да нам њене врлине први открива и за њену се част залаже. Ми смо знали и пре њега да се миграциона теорија при извесним случајевима показала недовољна. Извесне етнолошке појаве (сад ми место њега морамо да излажемо ту теорију, да би читаоци лепо ствар разумели а и нешто општије научили) нађене су у истом или тако сличном облику код два сасвим различна и удаљена народа да је ту сличност или истоветност врло тешко или и немогућно било објаснити позајмицом, сељењем. То се с почетка огласило као случај, али су се такви случајеви

стали све чешће јављати, и случај почео постајати пра-

вило. Онда се дошло до претпоставке да су такве појаве