Српски књижевни гласник

По

946 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сматрате можда као најважнију, да соја чак устручавам да вам на њу овако јавно укажем, Волео бих да могу џекако тако Да вам је кажем а да пао не осрамотим прод другима; да вам другим језиком кажем како рђаво разумете ваше рођене цитате, каталански на пример, овако: senyor Stefanović, vos prengats та! Јев рагашјев упез сјај: vos non 8apiafs ques digeuts, neganad lonapetats coiechtats, kaji морам тако да Ce M3paaMM...

А после, да леринска. прича није постала из каталанске то се може видети не само по свршетку него и иначе по целој садржини, по другим мотивима. По тим мотивима, наиме, да се утврдити да је леринска приповетка старија од каталанске, те дакле да ни по времену није могла из ње! постати. Г. СтеФановић нема осећања за ове ствари, он не види ни оно што му се прстом покаже куд ће он, дакле, видети тако Фине и сићушне ствари касе што је то који је мотив старији а који млађи 7 А, међутим, баш у леринској причи има мотива старијих него у каталанској. У овој последњој, на пример, не говори се о ломачи на којој би краљица била спаљена, док у леринско!

"то има, а сваки који познаје дубље наш циклус знаће да

је то један од врло старих мотива његових. У каталанској, даље, лађ“ца без ичега, у коју, по леринској причи, царица сама улази бежећи од оца, замењена је правом лађом, која служи за превоз, и има весла, веслаче и све друго; то је. као што сваки може одмах видети, 'много модернија црта. И тако даље, а већ и ови примери показују да је леринска прича старија од каталанске, више архаична, те да према томе није могла од ње постати: ништа ту не вреди што у обема недостаје мотив о одесеченим“ рукама. |

После свега, јасно је да леринску приповетку и Даље треба највероватније изводити из Манекине, и да ја немам шта да „просто“ или непросто „избришем“ од својих поставака у том погледу, као што је Г, СтеФановић тврдио.