Српски књижевни гласник

:

аи Ps-zaoo

li *

948 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

не излазе из књижевних дела за то што уопште из ових не би могле изићи, него за то што су та дела познијега постанка, ни једно из Средњег Века, ни најстарије пре 16 века.“ А да су та дела старија, средњевековна, Гастон Парис би их, наравно, одмах доводио Y\ зависност са својим приповеткама; то је тако јасно. Гастон Парис је и овде потпуно сагласан са својим старим назорима, и није ни за љубав Г. СтеФанови“ а оставио теорију о сељењу приповедака, и ако је ту није иримењивао. Он је само наишао овде на питања где је та теорија недовољна, а ми смо раније показали да има таквих питања. Да је наишао na питања другачија, на циклус о девојци без руку н. пр. где има пуно старих књижевних дела и посредних версија, он би одмах применио ту теорију, и ми, који смо тако радили, нисмо ни у најмањој а некмоли „диаметралној супротности“ с идејама и мето-

дима његовим.

Ја сам овим одговорио на оцену Г. Стефановића. Али на крају овог одговора ја жалим што сам то учинио. Како је предмет чисто стручан, то је требало извесног нарочитог труда да се он лепо представи ширем кругу читалаца, а оцена Г. СтеФановића није заслуживала да се ради ње толики труд уложи. Јер што се тиче моје књиге, и да су све од реда замерке Г. Стељановића "потпуно оправдане, ипак би она и даље очувала доста вредности, пошто се замерке (ако је потребно да и то кажем) односе не на целу књигу него само на један део њен, у главном на извесне партије треће главе, од четири које су у њој. А што · се Г. СтеФановића тиче, они који се ближе интересују за ствари, знали су одавна какав је он као песник и критичар, а могли су и замислити какав ће бити као научник, али сад га и шира публика може тако исто знати, Ја, у осталом, нисам мислио овако га третирати, али сам, изазван, морао два три пут изићи из стрпљења, Ја сам