Српски књижевни гласник

954 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

бени језик у Хрватској. Хрватски посланици, а са њима и народносни посланици, налазе да је овим предлогом повређен чл. 57 „државноправне нагодбе“, за то што се у њему, као што је пре речено, изречно каже да је „за све заједничке органе на територији краљевине Хрватске службени језик хрватски.“ Сем тога, ови исти браниоци чл. 57 мисли да заједнички сабор није надлежан да мења нагодоу (чл. 70), да се ова измена може учинити само нарочитим ааконом и Сабора угарскога и Сабора хрватскога и потврдом краља угарскога. Угарски министри и неки народни посланици су тумачили да чл. 57 нагодбе нема свезе с оним питањем да су жељезнице државна приватна предузећа, Угарски министар председник Векерле је предлагао да се у пачелу прихвати хрватско становиште, али не и у детаљима који би остали какви су у новоме закону. Начелно ои решили ово питање краљевински одбори, а до коначнога решења спорнога питања у практици би се.што више излазило на сусрет захтевима Хрвата. На овакав предлог они нису могли и хтели пристати. знајући да су то само изговори, а разлози без ослонца. То им није било нимало тешко доказати многим примерима из практичнога живота Хрватске за последњих неколико година (у истоме новоме закону о жељезничким службеницима. називају се ови у чл. 3 државним чиновницима; ти. су исти у доба бановања Куена Хедерварија гласали при изборима по наредби, итд.) Они су пристајали да се одложи ствар докле краљевински одбори њу не расправе, али то угарски мипистри нису прихватили. Први нису могли допуштати, други нису хтели; опструкција се јавила, и било је бурних сцена. Право и сила су дошли у сукоб, који иде за сад само на штету Мађара.

Права и увек једнака политика Мађара према народностима. у земљама круне Ов Стевана све се јасније обележава. Докле није дошла коалиција мађарске опозиције на владу, могло се зар још и веровати да ће бити странке мађарске која ће, чувајући права Мађара, поштонвати права немађарских народности. Сад је та вера готово