Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 955

изгубљена. Кошут њих највећма напада. ГроФ Апоњи, угарски министар просвете, приликом претресања предлога о учитељима народносних школа у Угарској, јасно је казао садањи и будући програм Мађара у питању о народностима овако:... „не може се примити да у Угарској постоје етничке групе које се између себе не разумеју и које не знају државнога језика, језика релативне већине а данас и апсолутне већине: мађарскога језика. Ми хоћемо да сваки Мађар може заузети у Угарској највиша звања. Како то може бити, ако један део остане само са својим матерњим језиком 7 Пут је њима пресечен. Ми хоћемо да им га широм отворимо. То је праведно. То је чак и неопходно за будућност Краљевине; један је корак према данашњем стању, па да се народности окрену другим средиштима.“ Докле Угри овако поступају са народностима MH NDpватима, дотле њихови послови с Аустријом не иду ни мало напред, ни боље него пређе, управо они сад горе стоје него пређе. ГроФ Андраши израдио је, као министар унутрашњих дела, један пројекат закона о т. зв. уставним гарантијама, којима би се обезбеђивали Сабор, окружни одбори и општине од повреда Краљевих или његових представника. Крајем месеца маја он је поднео текст тога предлога угарскоме Краљу. Краљу се редакција тога иредлога није свидела, и тражио је другу. Нити је њу добио, нити је обећање сдмах могао добити; и, место да пробави у Будиму петнаест дана и прослави у миру четрдесет година свога владања Угарском, Краљ је изненада отпутовао у своју царску престоницу. Угарска влада остаје, дакле, у горем положају него што је раније била према круни. У основи њен положај се не може назвати бољим ни унутра. Прегледали се што су данашњи министри са својим Сабором урадили, може се констатовати да није ни много, ни срећно. Нови закон о школском надзору, о броју школа, о платама учитеља, — изазвали су противу себе немађарске народности; закони о радницима

M газчама нису задовољили ни једне ни друге: законе O