Српски књижевни гласник

ЛУ РЕ РАЈ!

Ја не знам од куд тај бол тавни, Што л' гинем тугом свом;

Та прича из доба давни

Увек је на уму мом.

Прохладни сутон се свија И Рајне шум је лак; По врху брда се сија Вечерњег сунца зрак.

Најлепша села је дева Високо на крш сам;

Док златни јој накит сева, Свој злаћани чешља прам.

Злаћаним чешљом чешља власи Уз дивни, слатки пој;

Чудни су и моћни гласи

У мелодији тој.

: | Возара сред лађе мале

| | С 'ње хвата бол и јад, Не гледа на хрид и вале, Он само у вис гледа сад.

: 1 Овај пријевод може пцјевати као немачки оригинал, како га ____ је компоновао Фридриг Силљгер.