Српски књижевни гласник

928 СРпски Књижевни, Класник.

следње није; јер се онакве ствари бележе, а овакве не. У сваком случају, о Шекспиру имамо много више података но о многим и многим другим песницима и његовог, и ранијег, и познијег доба, и на пример више но о три друга највећа енглеска песника поред њега, о Чосеру, Спенсеру, Милтону, који су сва тројица из грађанских породица и рођени у Лондону.

Што се тиче оног другог питања: „како да се његови рукописи не сачувајуг“... ко зна ондашње прилике, тај се томе неће чудити. Сваки који је те послове радио, зна како се ретко налазе оригинални рукописи писаца и песника. Молиер је живео шездесет година доцније, усред седамнаестог века, за време Луја ХГУ, био је пријатељ Боалоа, Расина и тако даље, па ипак ниједан оригиналан рукопис његових драма или чега другог није сачуван. Луи Молан, животописац Молиеров, који је трагао за Молиеровим рукописима, вели о њима ово: „После најстрпљивијег испитивања и најживљег трагања, ми знамо данас (маја 1892) за свега осам до десет редака Молиерова рукописа“. Кад тако ствар стоји с рукописима Молиеровим, шта је чудно ако су нестали Шекспировиг Нарочито кад се има на уму да су пожари тада били врло чести, — да је, између осталога, 1613 изгорело Шекспирово позориште „Глоб“; да је 1616 године (у време Шекспирове смрти) Шекспиров пријатељ Бен Џонсон био у Стратфорду, да је том приликом вероватно понео са собом нешто од Шекспирових хартија, и да је крајем те исте године изгорела кућа Бен ШЏонсонова; да је, даље, 1666 био познати велики пожар лондонски; и најзад да предање тврди да је један пра-нећак Шекспиров имао велики сандук Шекспирових хартија, које су изгореле у великом пожару у Ворику... Најзад, кад је драме писао Бекон, зашшо се његови рукописи ших драма нису сачували 2 Он је имао интереса да их сачува. Они још не би били потпун доказ да је Бекон писао Шекспирове драме, али би били јак разлог у корист Беконову. Или их је Бекон уништио да сакрије да их је