Српски књижевни гласник

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

СИНТАГМАТ МАТИЈЕ ВлАСТАРА, азбучни зборник, византијских црквених и државних закона и правила, словенски превод времена Душанова. Издао Стојан Новаковић. Београд, 1907.

Неуморни о испитивалац наше народне прошлости Г. Стојан Новаковић, латио се и значајнога и замашног посла да објави и расветли свуколику законодавну редњу старе српске државе. Већи део тога посла учинио је то већ 1898, издавањем „Душанова Законика, а ево га сад где критички издаје и Синагмаш Матије Властара, један од најзнатнијих зборника византијскога црквеног и грађанског права, који је убрзо по свом постанку (1335 године) у нас преведен, и отуд се после преписима раширио и по Бугарској, Румунији и Русији.

Пред самим издањем налази се исцрпна, научним разлозима документована расправа, која нам, сем Синтагме, расветљује и све старе српске законике и њихов међусобни однос. Тако сазнајемо да су до Душанова Законика била неколика с грчког преведена номоканона, т. ј. закона светих отаца, који су важили и за световне ствари. Још је Свети Сава увео Фошијев номоканон с Арисшоновим коментарима, а негде у ХУ веку постао је превод истог номоканона са Зонариним објашњењи ма и најзад Синшагмаш Матије Властара. Како је овај састављач скупио све законе и правила светих отаца, трудећи се при тим да их краће а јасније каже, а уз њих додао и грађанске законе, који подупиру прве, и како је све то уредио