Српски књижевни гласник

936 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

и у Бугарску, Русију и Румунију, ни мало није заслуживао толике пажње. Превођено је у правом смислу ропски, реч по реч, без дочитавања реченице до краја ради разумевања значења, са пуно погрешака (нпр. име Дракон преведено је буквално са змија), са грчком синтаксом и свима грчким стилистичким особинама. Па ипак, при свем том, многа су места у овом правцу много јаснија него у преводу Фотијева номоканонг, што није. заслуга преводиочев него заслуга краће и јасније редакције Властарове.

По том Г. Новаковић говори о рукописима, до сад познатим; српским, дужим и краћим, којих последњих има више, руским и бугарским. Од свих најзнатнији су српски у Карловачкој библиотели (пет; три дужа и два краћа) и фрушкогорским манастиримл.

По једном од њих (Крушедолском, из ХМГ века) и издао је Синтагмат обележивши крупнијим, маснијим словима оно што је остало у скраћеном преводу. Поредећи га са трчким издањем, од Потли-ја и Рали-ја, с којим се наш превод скоро потпуно слаже, Г. Новаковић је додавао испод текста грчке речи и термине, ради бољега разумевања ропскога српско-словенског превода, или и ради истицања наших разлика. На крају је списак словенско-грчких и грчко-словенских ређих речи, особито правних термина. С погледом на наше слабо знање старо-словенскога, а скоро никакво грчкога језика, мишљења смо да научности ове књиге ни најмање не би удио и српски превод ових речи.

Дело је издање Српске Краљевске Академије, и награђено је из фонда пок. Др. Николе Крстића, првога испи тиваоца наше старе правне књижевности. Издање. је веома укусно, и према вредности и величини, (преко 40 табака велике осмине) цена од 6 динара заиста је солидна).

Нека је и ово дело Г. Стојана Новаковића најто· плије препоручено свеколикој просвећеној публици нашој.

М. Б.