Српски књижевни гласник

940 СРПСКИ. Књижевни ГЛАСНИК.

34. Ширење писмености, отварање школа, давање благодејања су услови за развитак народне културе. Чинити их само домаћим синовима.

35. Војна служба обавезна; рок јој смањити, а одслуживање рока вршити у Босни и Херцеговини.

36. Народном здрављу поклонити пажњу.

37. Установљава се порота. Установљају се општински и трговачки судови.

38. Прозелитизам се сузбија, и установити интерконфенсионални закон.

Добро је што је дат овој одлуци назив „програм српске организације“. Јер он има два дела. Један је конституван; у њему је оно без чега се једна демократска политичка организација не да замислити; он је општи (до члана 19). Други је део програм; у њему је оно што треба одмах или доцније урадити па да се пође напред; овај други део казује од чега је до сада народ у Босни и Херцеговини трпео, шта треба учинити па да од тога више не страда; он помало личи на наш Устав од 1888 године, у који су уставотворци уносили одредбе којима би пре место било у специјалноме закону (одељци о Државном Савету и Главној Контроли, о судовима, привреди и т.д.), него ли у Уставу. Овај други део (од чл. 19 до чл. 38) је унутрашња историја Босне и Херцеговине за последњих двајестак година.

Овај устав-програм је за сада добар. Њему треба сад само живота. Живот ће му дати и треба да му даду оних седамдесет народних изабраника, који су га и израдили. Они га морају однети у народ и тумачити га. У томе им треба слоге, издржљивости, уздржљивости, увиђавности, више него NO сада. Они су ступили у историју свога народа, они ће одговарати њој и кароду за све што буду учинили сад. Око себе имају ваздан примера како су прошли и како пролазе они који су радили и који раде добро или зло за свој народ.

ИНОСТРАНИ.