Српски књижевни гласник

950 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

према српскоме питању: она нити је пристала да да посланику конференцију на протокол, нити одговор на горњу ноту, изјавивши Франкинију, драгоману рускога посланства, да посланик нема права да

ne daigna mćme pas rćpoudre. Elle se borna ik dćclarer au drogman de la Ićgalion russe que le ministre du tsar navalt aucun droit de laire des reprćsentations а се sujet, le. dćlai de dixhuit mois, (ui ćtait laissć au

uHHH представке односно Срба, пошто је њој за уређење српског питања, Акерманском Конвенцијом дат рок од осамнаест месеци, од кога још није ни половина истекла.

У делу М. Петровића, Финансије и Усшанове, књ. 1, стр. 830—6853, нема наравно ни речи о ономе о чему говори Г. Ј. на основу нашега чланка у Сри. Књиж. Гласнику, књ. ХП, стр. 830—833. Ако читилац упореди овај наш навод с горњим наводом Г. Ј. приметиће да је он наводио дело М. Петровића као шобожњи извор, а бележио стране из Сри. Књиж. Гласника! Наравно да му ово неће служити ни код кога као израз забуне, јер је јасно да је он врло добро знао шиша је где узео, нарочито да су три претходна периода из нашега састава, те да је намерно заменио један извор другим. „Строга критика“ !

Наравно са свим је излишно напомињати да је Г. Г. присвајао наше излагање чак и без оваквог увијања. Таква је 456 стр. (при дну), 457 и већи део стр. 458. Незаборавимо да заједнице извора нема између нашег излагања и излагања Г. Ј. Ми наводимо нека паралелна места.

Гавриловић, Сра. Књиж. Гласник, ХП, стр. 825:

Међутим – одушевљење, које је у Србији изазвала

Divan pour le rćglement de ces altarres, n'ćtant encore

есоше qu' a, moitić.3 > Petrovitch (M.), o. c. 1. p. 832.

Јакшић, стр. 456—457 :

Mais Penthoustasme des Serbes se relroidit bientoti