Српски књижевни гласник

a: ia #79.

СРГЕСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХ, БРОЈ 1. — 1 ЈАНУАР, 1908.

ЖРТВЕ ЈОСИПА БУПАНА.

Пишем што смо синоћ слушали од нашега Кумека. Заиста наслушали смо се и до сада његових прича; и до сада сам у вече више пута рекао: „Ово вреди забележити!“, али сутрадан нисам тако мислио. Јутрос пак мислим о томе као и синоћ и, ево, стављам на хартију, колико могу верно, оно што нам је стари Кумек причао.

„Кумек“ је надимак инжињера Томе Балића, код кога се скупљало на посело, свакога петка по вечери. Тај надимак прионуо је старом инжињеру због тога, што је, за тридесет година, како је међу нама, кумовао, ваљда, половини брачних парова и њиховој деци у нашему месту; а како је Балић родом из Хрватске, где та реч значи што и „кум“, и како има нека песма коју он радо пева и која почиње: „Кумек мој красни, дај ми се напит'!“.. остаде My TO.

Дакле, синоћ на поселу у Кумека, с почетка, разговор се врзао које о чему, што може дати варошица у унутрашњости и престоничке новине. Прелазило се сувише брзо са једнога предмета на други, као што бива

1