Српски књижевни гласник

2 CPHCKH KM.H)KEBHH KJACHHK.

обично, кад су у неком скупу женске у већини. Доцније, сам Бог зна каквим поводом, или без повода, заподену се говор о тајанственим појавама: спиритизму, хипнози, сугестији, телепатији, предосећању и — таким стварима. Готово свак из друштва умео је испричати по који догађај, за који је дознао по чувењу, или по читању. Наш добри Кумек само се смејао и сипао досетке, али, у потоњу, рећи ће и он:

-— Ђаво би га знао, најпосле!. И ја бих имао, да испричам нешто, што..., то јест, ако ти догађаји спадају...

Увек Кумек тако запиње у почетку причања. Доктор га запита:

— Имаш да причаш какве догађаје, које си ти доживео 2

— Да! Из мога места.

Таке ствари, догађаје из његова завичаја, из његове младости, најрадије смо слушали. Он започе:

Ја сам имао част, господо, бити први опћински инжињер у моме которскоме месту Трновици...

— Молим, Кумек, да се разумемо! прекиде га један, који је увек вребао згоду, да покаже своју духовитост... Како првиг Мислиш ли: по рангу2 или способности“ или...

— Не, брате! настави добродушни Кумек.. Пре мене, Трновица није имала инжињера, а, ако ћемо право, могла је и без мене! То је била последица агитације мога оца, најпре у нашем селу, које је најзнатније у котару трновичком, па онда и заузимање некога Марка Пивуле, предузимача у Трновици. Тако ја добих место, с малом платом а са великим дуговима на леђима, које је отац учинио због мога школовања. Није шала! Осам године гимназије у Осеку, четири године у Грацу...

— На ствар, Кумеке! опомиње га доктор, што је такође бивало често.

- Трновицу сам слабо познавао. Сумњам да сам у детињству био свега четири пута, а о школском распусту само сам пролазио кроза њу. Требало ми се настанити. Поменути Пивула поможе ми да нађем скроман

OKC,