Српски књижевни гласник

4 СРпсСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Ко је тог запитах.

— Управник Сирошињске Задужбине, који свакога дана по ручку долази овамо по кафу, одговори газдарица! Телеграфиста допуни: |

— Тачније и потпуније речено: То је човек који радо пуши туђ дуван, радо пије туђе вино и тришира у картама!

Тереска га куцну четком по мишицу и подвикну:

— Господине Пуљају!

Али он настави највећом брзином:

— Који на тргу проба сир, масло, воће, па се узгред наједе; који даје сиротињску имовину на камату; који је поповски шпијун; најпосле, који сваког дана пије бесплатно кафу код госпође Тереске!..

Уђе човек малога раста, трбушаст, велике главе. готово без врата. Уђе с осмејком и очевидно са неком спремљеном реченицом, али, видевши мене, уозбиљи се и приђе да се познамо. Беше средовечан, али би тешко било одредити му године. Кожа му на лицу беше жута и намрскана, уста велика развратаста, лице немило, особито кад се начини љубазним; али Бупанове велике, црне и сјајне очи гледаху отворено и право, изразом, којим се обично гледа кад је неко нешто заборавио, па се присећа и хоће да каже. Кад се приказасмо један другоме, ја очекивах да ће да рекне: „Гле, та ја вас познајем!“ Али Бупан заподену разговор са газдарицом о неком вину, које је за њу купио за чудо јевтино.

Кад слушкиња донесе кафу, Бупан се куцну прстима по левој страни груди и рече: „Гле, ја заборавио дуван!“ Па неверовном хитрином обигра нас све својим зачуђеним погледом и заустави га на порезнику, рекавши: „Молим вас са једну цигарету“. Болешљиви човек брзо извади своју кутију и даде му је. Пошто запали, запита: | „Е, господо, ко ће данас партију пикета за фиф вина“...

Утисак који понесох о Бупану беше Opa и сасвим овлашан..