Српски књижевни гласник

Злочин СилвеЕСТРА БОНАРА. 13 мислих на вас, Клементина, благосиљајући вас у вашем потомству, пре но што сам дунуо у свећу и заспао уз песму жаба.

П Лузане, 9 августа.

За време ручка, ја сам имао много прилике да ценим разговор госпође Габри, која ми каза да се у замку јављају духови а нарочито госпа „с три боре у леђима“, која је тровала људе за живота и после се повампирила. Ја нс умем да кажем колико је она знала да да духа и живота овој старој бајци. Каву смо пили на тераси, чији су стубови, које је један снажан бршљан обгрлио и истргао из њихове ограде, стајали ухваћени у вреже сладострасне биљке, у избезумљеном положају тесалијских жена у наручјима отмичара кентаура.

Замак, у облику теретних кола на четири точка, заштићен по једном кулицом на сваком углу, услед непрекидних преправки изгубио је био свако обележје. То је била једна огромна и достојанствена зграда, ништа више. Учинило ми се да је претрпео огромне кваре за време тридесетдвогодишње занемарености. Али сад сам, у пратњи госпође од Габриа, ушао у велику дворницу у приземљу, видео сам под испупчен, перваз при дну зида иструлео, дрвенарију испуцалу, зидне слике поцрнеле и за три четврти испале из својих рамова. Један кестен, издигавши паркетене дашчице, порастао је ту и окретао је према прозору без окана ките свога широкога лишћа.

Ја нисам спокојно видео овај призор, помисливши да је богата библиотека Г. Онореа од Габриа, смештена у једној суседној соби, била тако одавна изложена. убитачним утицајима. Ипак посматрајући млад кестен у салону, ја се не могадох уздржати да се не дивим величанственој моћи природе и неодољивој сили која гони сваку клицу да се развије у живот. С друге стране, с тугом сам помишљао да је напор који ми улажемо, ми научењаци, да задржимо и сачувамо мртве ствари тежак