Српски књижевни гласник

958 - СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

'црквено-словенског језика на основи српској обрадиће А. Белић, а на основи хрватској Милчетић.

Друга је група руска са историјским уводом и историјском граматиком старо-руског језика А. Шахматова, образовањем савременог литерарног руског језика E. Будеа, прегледом савремених велико- о-руских дијалеката А. Собољевскога, и т. д,

Нас нарочито интересује пета, јужно- словенска група: и то друга подгрупа: српско-хрватски језик. И ту подгрупу отвара В. Јагић својим историјским уводом. А Белић даће опет историјску граматику на основу ћириловских споменика до краја ХУ века, граматику литерар- | нога језика Далмације и Дубровника као и Босне и Славоније од ХУ до на крај ХУШ. века написаће М. Решетар, а остварењем савременог литерарног српско- хрватског језика позабавиће се Љ. Стојановић. Нарочита пажња обрађена је српско-хрватским дијалектима. А. Белић даће резултате својих студија о штокавским дијалектима ис точне половине, М. Решетар и Д. Богдановић западне половине. Чакавске говоре осветлиће М. Решетар, а Ђ, Шурмин изнеће особине кајкавског наречја у литератури „9 и живом говору. Решетару је даље поверена израда iy: дије о српско-хрватском акценту. а

Да би што пре почела публикација Енциклопедије · нашла је редакција за добро да Енциклопедију издајеу“ свескама од 10 табака, и то не по програму него по реду · стизања појединих тема. · Тако је најраније стигао рад професора казанскога универзитета Е. Буда, који излаже образовање савременог руског литерарног језика од XVII no XIX. Beka. Радња Будеа не изгледа нам пре- 200 гладна. Требало је нарочито литературу предмета ставити иза сваке поједине главе, а не ограничити се. на. крају књиге само на списак литературе, који нити је састављен по хронолошком нити по азбучном реду.

ЈЕВ