Српски књижевни гласник

4" ч

СРЕ КИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХГ, Број 1. — 1 јул, 1908,

СИТНИ ДОГАЂАЈ У АТЕЉЕУ.

(Ии3 МОНАКОВСКОГ ЖИВОТА)

Ото Мариа Тинтнер, млади сликар, имао је веома много љубовца и вјеровника. | У потоње вријеме бијаху порасли на толики број да им је из саме бојазни затворио врата свога атељеа.

Забадава куцаху и чекаху: први да наплате своје рачуне, а други на цјелове и загрљаје — он би их пуштао да мрзну у мрачном студеном ходнику.

Сликар. би сједио обузет шутњом, пушио, вукао кист преко платна, или блудио преда се, спомињућ се прохујалих гријехова.

Услијед оног непрестаног трчкарања уз и низ степенице и сталног куцања на вратима, био му се нечувено изоштрио слух, те је могао посвему сигурно препознати, шта вреба на њ иза врата.

Често пута, кад би разјарени ударци које гладне љубовце загрмјели, насмијао би се он тихо и прошаптао за се: конобарица Тилка! направљачица шешира Јанета! Или на пристојни куцај са прстом којег вјеровника: кројач Шмид! Драгуљар Голдштајн!