Српски књижевни гласник

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

дана како је умакао, одневши новац својих клиената, једну поприличну своту. Ја сам нашао канцеларију затворену. Једна суседа испричала ми је шта се десило уз силне клетве и проклетства. Бележник није отпутовао сам возом од 7 сати 55; он је отео кћер једног власуљара из Левалоа. Факт ми је био потврђен од стране полицијског комесара. Заиста, је ли Г. Муш могао да побегне у згоднији час> Да је одложио свој подвиг за недељу дана, он би вас, као представник друштва, вукао као злочинца, господине Бонаре, пред судијама. Сад немамо више ничега да се бојимо. У здравље бележника Муша! викну он, наливајући армањака.

Желео бих да живим дуго да бих се дуго сећао овога пре подне. Ми смо били на окупу све четворо у великој белој трпезарији, око стола од навоштањене растовине. Радост Г. Павла била је врло велика и чак мало неумерена, и он је сркутао полако армањак, честити човек! Госпођа од Габриа и госпођица Александар смешиле су се на ме осмејком који ме награди за моје патње.

Кад сам се вратио кући, добио сам најопорије прекоре од Терезе, која није више нимало разумевала мој нови начин живота. По њену мишљењу морало је да је господин изгубио памет.

— Да, Тереза, ја сам један матори лудак а ви сте једна матора луда. То је извесно. Нека вас благи Бог благослови, Тереза, и нека нам да нове снаге, јер ми имамо нових дужности. Али пустите ме да се опружим на ово канапе, јер не могу да се држим на ногама.

15 јануара 186..

— Добар дан, господине, рече ми Јованка отварајући ми наша врата, док је Тереза, заостала иза девојчета, гунђала у сенци ходника.

— Госпођице, молим вас да ме зовете свечано мојом титулом и да ми кажете: „Добар дан, туторе“.