Српски књижевни гласник

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Зло је кратко, пролазно; смрти нема; Има вјечна свемирна љубав света; Вјечна душа свијета бескрајнога, света и тајна. Вјечно биће узрок је свега другог, Узрок себе самога, свуд и вазда; Дио мален не може схватит тајну бескрајног, вјечног. Склад је стални свуда, и промисао, Све што бива разлога свога има Ти доведи самога себе у склад с вјечитим бићем. Слути добро! Поносан у јадима, Љуби; брани истину и слободу, Правду, срећу себи и свему другом: дио си свега. Ради! Трпи! Разлога свога има Све што бива. Чекај, и немој роптат ! Љуби, тјеши патнике, кажи да смо сви једно исто. Слути Добро! Поносан у јадима, Мирно чекај промјену, све ће доћи. К'о божански Марко Аврелиј буди племенит, храбар. Сањај! Свуда има љепоте; сањај! И сам дио свемирног светог склада У свем нађи себе и себе у свем има љепоте. Слушај: хукте свјетови... Откуцаји Пулса свјетског кроз душу нек ти прођу; Слушај тајно дисање свег Јединства има љепоте! Звезде трепте. Блистају Млечни Пути. Кроз ведрину лије се мјесечина. У љепоти свемирној лебди тајна, света и блага. Ап сиз.