Српски књижевни гласник

96 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

родни ранијега времена, а што он у многом личи на данашњи, то је до тога што се тај живот мало изменио. Људи су у оним крајевима што их он описује остали исти који су и у ранија времена били; њихов начин мишљења, њихови обичаји, веровања, и празноверице, све у опште оно што чини живот, и у чему се огледа душа народна, остало је непромењено. Што се изменило, то су само спољне прилике у којима је тај народ живео, његови политички односи и његове друштвене уредбе. И отуда и Љубиша, износећи у приповеткама својим ранији живот једнога дела нашега народа, износи, у исто време, и данашњи живот његов; сликајући прошлост, он, у исто време слика и садашњост, — јер се садашњост не разликује много од прошлости. !

И то је оно што је у приповеткама његовим од нарочита интереса, и у томе је поглавито и значај његов као приповедача: не што нам, у приповеткама својим, прима о прошлости једнога дела нашега народа, него што нас упознаје са животом његовим и открива нам душу његову. С те, важније, стране треба сад да разгледамо приповетке његове.

Живот који је Љубиша износио у приповетка својим, то је, патријахални, племенски живот; патријахални живот, са својим племенским осећањима и тежњама, са својим међусобицама и крвном осветом, својом простом нарави, својим витештвом, својом честитошћу и потчињеним положајем жене.

То“ је живот који нам Љубиша износи у својим приповетка. „Биле се загризле и љуто окрвавиле, око међа и земаља, двије сродне и сусједне општине, на име, паштровска и спичанска“, — тако почиње приповетка Поп Андровић, Нови Обилић. Што се даље у њој прича, то је, како закрвљене стране уговарају мир, хватајући веру до извесног уреченог дана, када се има окупити

' Пред речју: то стоји: 1). = Писаљком додано: Нз. у првом одељку!