Српски књижевни гласник

а "А: 4

Ст. М. ЉуБиша. 27

~ крвно коло од умолника с једне и друге стране које ће | их намирити. Крвна освета, која је поглавити предмет овој приповетци, јавља се и у многим другима. Она је света дужност свакога, и само женскиње полаже на њу; отуда се и Мијатовица, у приповетци И ОЖЕ Ком, када јој муж умире, зариче:

„Чуј, попе, остало му је једно гаме иза бабе Цвијете (у кам се станила!) које ни пири ни вири, ни расте ни преде; но ако дочека оружје као што неће, нагнаћу га клетвом и укорбом да освети оца, ако ће ме на том свијету млини мљети“.

У' таквом стању, где је осећање племенске заједнице врло јако, мора се, природно, развити као највиши закон начело сви за једнога, један за све. И отуда — — Отуда и Вукац, у приповетци /70: Андровић, Нови Обилић, када има да бира између издајства према племену, које га је, заједно са женом и децом, прогнало и растурило му огњиште, и сигурне смрти, ако га не учини, радије се решава за ово последње, и враћа се и предаје на милост и немилост Шћепцу, с којим је у крвнини, но што би срамно издао браћу. Он продаје малу пушку, једино што још има, купује два дублијера, и пошто се опростио са женом, полази натраг, и леже, умотан у своју струку, држећи у прекрст она два дублијера, на кућни праг крвников. Жена Шћепчева, нашав га ту у расвит, зове овога да га убије, али овај га узима за руку, подиже га, и нуди га ракијом и врућим хлебом, што Вукац одбија; а пошто је разданило, говори му: „Узјаши на коња, а ја ћу пред тобом на ноге, да идемо на збор“. — — — (Страна 224).=

~

' Пред предлогом у стоји 2) и цела алинеја стоји иза речи: јер су то двије срамоте.

' Писаљком додано: за тај је дан била углављена скупштина на Дробном Пјеску мјесту у општини паштровској где се народ купио на збор и решавао о свакојаким питањима и доносио.....

„У сред подна..... „Свак се диже..... као мудроме јунаку“.