Српски књижевни гласник

08 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

У! таквом стању, где је свак на ратној нози, што се највише цени, то је, природно, јунаштво. Поп Андровић. Вукац у нужди последње што продаје, то је, оружје. Светао јуначки спомен међу браћом, то је највећа награда ономе ко погине за општу ствар. Кањошу Мацедоновићу, када полази у Млетке, да, као дуждев заточник, изиђе на мегдан Фурлану који се од дужда одметнуо, свечано обећавају у већу: „Ако погинеш, оплакаћемо те дивно“.

Упоредо с јунаштвом, иде и разборитост и бистра природна памет, јер је свак остављен себи самоме, својој личној одбрани, и својој рођеној памети. Узмите одговор Кањошев једном од судија млетачких, када га овај пита били био вољан однети браћи својој поздрав дуждев да му пошаљу заточника да убије једнога ветрогоњу о којему није дужду достојно каљати руке:

„Што пак тражите дужду заточника да му одметника посијече, ја мним да кад није дично да се с њим дужде сијече, да му није дично слати мјесто себе другога, јер су то двије срамоте“.

Даља“ црта, то је честитост, урођена, готово инстинктивна. Њихови појмови о моралу су врло строги; и ако је тај морал више, по природи постанка својега, више обичајан морал, морал, тако да речемо, саобраћајни, он их не мање везује, и он је не мање за поштовање но

овај који се оснива на апстрактним појмовима о дужности.3 Они сви цене задану реч; у њу не сумњају, њој верују и кад им је непријатељ задаје; као Поп Андровић, који због те вере и гине. Исто тако, неће се они ни криво заклети; као на пример, Мијат, који, када је, под

' Пред предлогом у стоји 3) и цео таај пасажс стоји између пасажа обележеним бројевима 1) п 2).

# Пред речју даља стоји 4).

5 Иза овога писаљком је додано: Најбољи и највернији представник тога морала, то је Мијат, у приповетци Проклеши кам.... и доцније када се избави тамнице...