Српски књижевни гласник

34 Српски Књижевни ГЛАСНИК. изјава неповерења влади. Лорд Палмерстон затражи нове изборе, на којима главни оптужиоци Сера Џона изгубе своја места. У 1859 он да оставку на свој положај и врати се у Енглеску, где су му још неколико пута поверавали проучавање страних трговачких прилика. Умро је здрав и снажан, напрасно, 23 новембра 1872, у осамдесет првој години.

Овде нам се даје прилика да речемо да Сер Џон није први упознао Енглезе са српским народним песмама. Осим Сер Валтера Скота, који је 1799 превео „ХасанАгиницу“, (о чему ће бити засебнога говора), један Пољак, К. Лах-Сирма, говори 1821 године о српској поезији у једном чланку, штампаном у „Блаквудовом Магазину“!. Исти Пољак штампа у 1823 читаву једну књигу о својој земљи, и у њој говори и о нашим песмама, о Вуку Караџићу, из кога преводи Славуја.“

Годину дана пре Бауринга појављује се, штампан као рукопис у врло малом броју примерака, један превод српских народних песама, који је до сад, мислим, и по имену био још увек непознат проучаваоцима српских народних песама. То су Ггапмчапопз јгот Те Зеготап Митзгтевзу, 10 тојасћ аге аддед зоте зресттепз ог АпотоМогтап Котапсез. Рпуајеју ргтед. Гопдоп, 1326. 4-0. На жалост, поред свих својих истраживања, нисам могао до сада пронаћи ову књигу. Она је приказана опширно, са многобројним цитатима у „Тће Опапепу Кемем“, Јапџагу 1827, рр. 66—68). Превод није увек у метру оригинала и свакако је с немачког. У „Сћатђег5'5 Едтђигоћ Јоштпа!“, Мау 17, 1845, р. 310, вели се да је преводилац сам уредник „Квортерли Ревјуа“ Јоћп Оћзоп Госкћаг. Локхарт

1 Зећатотс Ттадф ћопаг Роетту: а Тебег ђу С. 1. 5. — „Вјаскхоофв5 Масталтпе“, Зергетђег 1821. рр. 145—149.

8 ТК. Гасћ-5лугта,) ГеПет«, пПетату ата роптћсаг оп Роата; сотрта ту Обзетраћопз оп Ризза ата отет Зећатсоте Маћопз

ата Тгбез. Ефтђигаћ, Сопегађ]е апа Со. 1823, рр. ХИ, 383. — Славуј је преведен на стр. 55—56.