Српски књижевни гласник

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

А. ОПођгоп1с: Мазе о1агхђепе рпПкКе 1 перг!ке. — МаКада ра5сеуа, Оги15 (Раппасја). Сџепа 2 Кгтшипе. — ЏО Загајеми. — ТазКкага Моојег 1 дапшсом. 1908.

Ова књига Г. Добронића, садржи 24 чланка, и подељена је у главном у три одсека: 1) наш глазбени живот; 2) наша глазбена друштва, и 3) наша црквена музика.

У првом одсеку, „о нашем глазбеном животу“, Г. Добронић занима се мање више музичким естетичким питањима. Његова су излагања неоспорно тачна, у толико пре, што се она могу односити не само на музичке „прилике и неприлике“ у Хрватској, већи у целом културном свету. Све оно што Г. Добронић излаже о „апсолутном просуђивању музичких лепота“, „како се одгаја глазбени укус“, о „глазбеном укусу код дилетаната“, о „патриотизму и индивидуализму у музици“, о „глазбеној критици“ и тако даље, све су то музичко-естетичка питања, о којима Г.

Добронић говори, мање више, с извесног међународног становишта.

Исто тако у другом одсеку „наша глазбена друштва“ у коме су чланци: „нехај према ширењу глазбених друштава“, „егоизам и наша глазбена друштва“, „градске музике“, и тако даље. Опажања су тачна, и ако не довољно поткрепљена фактима, јер се писац и у овим питањима придржавао више саветовања, него излагања стварнога стања ствари.

То што важи за прва два одсека, то у толико пре важи и за трећи одсек „наша црквена музика“, у коме