Српски књижевни гласник

946 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

света. Само, никако не може да верује ни у каквог „свемоћног Оца и нарочито свесног, који, кад би у опште постајао, ствари би уредио са свим другојаче“. Верује пак у савршање човека и његовог сазнања, у науку која ће најзад све морати објаснити; верује у триумф напретка, живота и разума, у триумф човека над осталим несвесним врстама; верује, да ће човек једном. морати надвисити самога себе и изједначити се са оном идеалном апстракцијом која је вековима називана: Бог“:

Н. ВуКићЕВИћЋ.