Српски књижевни гласник

948 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

„Први корак“, „Запис“, „Крамар“, „У очи светога“, „Митровачки потомак Будалине Тала“, „У земљи без суда“). И ту имена места и људи, извесне споредне и безначајне подиности имају извесну локалну боју, али у целини приповетке нису локалне. Оне се могу дешавати ма гдеи ма када, и после њих ми исто тако мало знамо о животу и души оних честитих људи као и пре њих. Да осети и да искаже тај свет Г. Божовићу смета што он још гледа кроз књиге. А код једнога писца само многа читања могу бити од користи, док осредња и недовољна читања убијају непосредност и свежину. ИМ ове приповетке нису верно и уметничко приказивање старо-србијанског живота са природе, но удешавање приповедака по шаблонима који се налазе код других приповедача наших.

Иначе, цела књига је течно писана, и није без извесне занимљивости. На неколико места изгледа да Г. Божовић има нечега у себи. Тако у Малом деверу опис оне силне сеоске девојке Гаре из Кијевских Лугова, и, У Земља без суда жива слика шарене поворке сеоских и варошких попова који поред Лаба прате митрополита Мелентија. ЈЕ.

Франо Кулишић: ОРАЦИЈА МАЖИБРАДИЋА или ЏИВА Бунића ВУЧИЋЕВИЋА2 („Стуепа Нтуазка“, бр. 96, 1908).

Г. Франо Кулишић спрема докторску тезу о Ивану

Бунићу, који је важна појава у дубровачкој књижевно-_

сти, а о којем нема израђене научне монографије: пишући о том песнику 17 века он добро чини, ван сумње. Један одломак своје теме читао је он на једном јавном предавању у Дубровнику, други одломак сад штампа у познатим локалним новинама дубровачким. Што ту штампа, није за похвалу, пошто ствари научне и нове не треба штампати по подлисцима политичких новина.

Као ранији истраживачи за друге песнике дубровачке, тако Г. Кулишић налази за Хорација Мажибрадића да све песме које су под његовим именом штам-

о" РРА

ЗА

ј |