Српски књижевни гласник
958 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
у преводу Д. Т. Мислајкова (Бљгарска Сбирка, ХШ, стр. 458—459). -— Од Лазе К. Лазаревића: „Пљрвђ патђ сђ баца си вђ черква“ (Библиотека, УМ, стр. 5—21). · Од Љубомира П. Ненадовића: „Шастливецђтђ“, у преводу Л. Бобевског (Свђфтлина, ХШ, стр. 29); „Ноемврин“, у преводу В. Блескова (Бљлгарска Сбирка, ХИ, стр. 47). — Од Брани слава Нушића: „Симберинскилатђ кназљ“ Ш, стр. 3—28). У КЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ књижевности. — У издању старе немачке књижаре Б. Г. Тајбнера изилази у Берлину и Лајпцигу колекција „Култура садашњости“ (Гле Кшшг дег бесепуат). У тој колекцији изишло је дело „Источноевропске књижевности“ (Озјецторајсћеп ГЛегаштеп). Део о југословенским књижевностима израдио је познати славист Г Др. Матија Мурко, професор универзитета у Грацу. Пошто је дао најкраћу историју југословенских племена, Срба и Хрвата, Бугара и Словенаца, писац прелази на најстарију, заједничку југословенску књижевност, пре диференцијације на посебна племена и посебне књижевности. У првоме делу говори о југословенским књижевностима на црквено-словенском језику, која стоје под утицајем византијске књижевности; у другом делу даје преглед књижевности Јужних Словена на народном језику и под западним утицајима (далматинске књижевности, дубровачка књижевност, хуманизам у Далмацији и Хрватској, књижевност за време Реформације, протестанска и антипротестантска књижевност код Словенаца и Хрвата, почетци српске књижевности у ХУШ веку). Нарочита пажња посвећена је модерној периоди, просветитељству ХУШ века код Срба, Хрвата и Словенаца. Од српских писаца тога времена нарочито је истакнуг Доситеј Обрадовић. Исто тако упоредо, писац проучава романтизам код Јужних Словена, истичући од српских радника у томе правцу Вука Караџића, а код Хрвата Илирце. Г. Мурко истиче дуго трајање романтике код Јужних Словена, а омладинском покрету српском поклања нарочиту пажњу. Затим, прелази на реалистичке периоде и сувремено стање књижевности код свију југословенских народа. Код Срба помиње јако развијену књижевну критику. Потпуна историја свију југословенских књижевности данас се не може написати; бар не види се нико ко би тај велики и тежак посао могао извести. Ни Г. Мурко није имао тих претенсија, и ограничио се на један добар