Српски књижевни гласник

РАЛЕ

960 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

свеске „Кола из Картала“ (Нога Шп Сапађ од Помпилија Парвеску, са мелодијамау нотама од К. М. Кордонеану; „Румунске загонетке“ (Сипитл готапезн), од Тудора Панфила; „Народне песме из Марамуреш“ (Роег1 роршате фа!п Магатиге;) од Тита Буда. Све су три књиге пуне садржине. Грађа је добро распоређена. Издање

"је укусно.

–

За нас је румунски фолклор врло важан, јер је с нашим врло сличан. Он може да нам покаже не само духовну узајамност српског и румунског народа, већ и да нам објасни многе ствари из нашег фолклора.

Тегу

ПТИ У ЈЕ ЈА:

Авдо КАРАББГОВИЋ. — 5 децембра ове године умро. је у Лозници млади песник српски мусломан Авдо Карабеговић. Рођен 13 августа 1878 године у Модричу, у Босни, школовао се у Србији где је 1905 свршио Учитељску Школу у Алексинцу. Положивши учитељски испит постављен је исте године за учитеља муслиманске деце у Малом Зворнику. Карабеговић је још млад почео певати, и нарочито се огледао у „Босанској Вили“. Био је вредан сарадник многих српских часописа и листова: „Звезде“, „Бранкова Кола“, „Дела“, мостарске „Зоре“, цетињске „Луче“ и „Књижевног Листа“, „Искре“, „Срђа“ и „Српског Књижевног Гласника“.

__Од својих многобројних стихова Карабеговић је нешто штампао у две књиге. Први стихови, који носе све обележје младости, изишли су ; Београду 1900, у збирци „Побратимство“, заједно са стиховима Османа Ђикића и Омер-бега Сулејманпашића Скопљака. Само своје „Пјесме“ издао је у Београду 1905 године. Смрт га је спречила када је спремао за штампу и трећу збирку својих последњих стихова, у којима је било и младићске топлине, и искренога родољубља, а нарочито леп народни језик.

Н.

-Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ.