Српски књижевни гласник

Из Страних КЊИЖЕВНОСТИ. 929

па да се извуче дух и чист резултат из тих великих полемичних библија прошлога века.

Јул [1880] и следеће године имале су вулкан књига, узмућено избацивање утопија, социјалистичких романа. Нове библије, још сплетеније и мрачније, измешане оштроумним идејама и химерама, често дирљиве једним искреним осећањем. Људи су тада више вредели од књига. Некоји од њих били су изврсне, дивне природе. 1839, у Лиону, вођен једним врло добрим човеком који није улевао никако неповерење, ја сам видео једну ствар која ме је разнежила и чија ме успомена увек узбуђује. Видео сам голу собу једнога апостола тих идеја, бедног радника без хлеба, чија су деца била мршава и кржљава. Жена, (права лавица), лутала је да нађе рану за породицу. Он је упропастио сав новац и све здравље купујући, дајући, ширећи те мале књижице које су имале да нас све учине срећним. Све га је притискавало и ломило, нарочито ње: гова жена која је слегала раменима. Али његова мирноћа, његова благост биле су неупоредиве. Ја никада нисам видео племенитије, нежније срце. Његов комунизам био је: све давати, целога себе давати, па и сам свој живот. И тако је и учинио. Био је упропашћен, врло болестан

"од груди, али увек насмејан, љубазан и добар, без мржње "на друштво.

Рпа тих књижица била је на његовом столу. Ја сам их читао. Оно што ме је поразило то је да су све по. лазиле од идеје једнога чуда, које су озбиљно предлагале: једним потезом избрисати један свет, и једним по: тезом створити други.

Чудна, неизлечива болест људскога духа. Од 2 децембра, велики вал романа који нас је захватио, куди

_ камо блатавији, носи у себи нарочиту идеју пустоловина,

невероватне среће, простачке лутрије, калифорнијскога схватања, главног згодитшка и златне полуге. Увек иста

"слепа вера у чудо, у случај, у државни удар судбине,

који разрешава човека од напора, рада, истрајности

59

Ад а. ка 5

Д З

А ЛАА. __ћ“ 71 =,