Српски књижевни гласник

930 Српски Књижевни Гласник.

Књиге које су нама потребне то су оне које су најсупротније идеји о чуду. Нама су потребне књиге радљивосши. По томе је мислим на књиге које уче раду, рачу-

нању на себе сама, вери у једине напоре рада и воље. Истините књиге пре свега. Живот је кратак. Ми немамо времена да залажемо свој дух празним варкама које треба сутра заборавити. У томе деца имају прави нагон природе. Када им ви причате штогод, реч коју вам пре свега кажу јесте: „Је ли то истина»“ Путописи су добри, али без маштања, без празних нада. Они су добри када дају праву стварност, а не романтичну идеју о срећи стеченој без напора. Јунак рада, неуморни борац, победилац природе, Робинзон, врло је истинска прича, и изведена према стварним чиненицама. Робинзони индустрије, који су, не кренув се из роднога места, чинили тако тешка путовања кроз препреке, јесу наши свеци. Ја обожавам узвишена путовања наших

великих радника, те дивотне животе наших Жакара и Стивинсона. : Њихов живот показује како се из бездне у којој

нас притискује цео један свет својим челом подиже земља. Али са тим легендама, са тим библијама рада, ја бих желео пре свега Библију Француске, историју дугога на: пора којим је тај велики радник, народ, из доба у доба, морао стварати сама себе. Никада бедни радник, ако у духу пређе пут наших предака, не може подлећи. Њега ће подржавати и повећавати она велика душа њихова, он ће њу гледати у њиховим борбама, како се спотичу, како често падају, како се подижу, увек надахнути несаломљивом храброшћу и младом надом.

Када би се после моје смрти отворило моје срце,

нашла би се идеја која ме давно прати: „Како ће доћи народне књиге“

Ко ће их написати» Огромна тешкоћа. Три ствари су за то потребне, три ствари које иначе мало иду заједно. Дух и чар (не мислите да се народу може дати