Српски књижевни гласник

Позоришни ПРЕГЛЕД. 935

Стендал упоредио са оним гранчицама што се у салцбуршким изворима потапају у минералне воде да се око њих нахватају ситни светли кристали. Његове очи јој се чине као „црна језера осветљена фантастичним ме· сецима“. „Он личи на месечев зрак, сребрни месечев зрак“. Али: Шта ме она гледа са својим златним очима под блиставим трепавицама >“ Јоханаан је неће, и она се осећа побеђена њиме, готова да чини шта он хоће. Затим опет излив обожавања. Његово тело било је као снег са јудејских гора, као. руже у врту арапске краљице, као ноге прве зоре кад се прикрадају преко лишћа, и тако даље. „Ништа није тако бело као твоје тело“. С оваквим рефреном се свршују њене химне лепоти Јоханаановој, које она пева и наивној и чудној реторици и стилу арап"ских лиричара. Коса његова је црна. „Тишина која у шумама станује није тако црна, ништа није тако црно као твоја коса“. Али одбијена као „кћи вавилонска и кћи содомска“ она хоће његове усне. Оне су „као скрлетна __трака на стубу од бјелокости, као нар расечен ножем _ од бјелокости“; затим античко упоређење: „црвене као "ноге оних који грожђе газе, као ноге голубица које сганују у храмовима и примају хране од свештеника“. И та црвена, дуга химна уснама свршава се источњачким мотивом: „она личе на лук персијског краља, који је премазан цинобером и има рошчиће од корала“.

Ове химне човеку који је први узбуркао топлу крв јудејске књегинице после сваког врхунца обожавања су прекидане изливима мржње, одбијањем Јоханаановим. Салома први пут пролази кроз екстазу свога инстинкта жене, али се велике љубави не задовољавају и не могу се задовољити. Она мора пропасти, јер је љубав смрт, зато што је живот; у том је њена величина и драж, то је њен космички значај. Млади Сирјанин лежи у својој крви; и он је умро од љубави, јер се убио, не добивши ни један поглед од „кнегињице, ките од мирте, голубице свих голубица“. Љубав и смрт — Бодлер и

“

1