Српски књижевни гласник

934 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

љује сва чула на начин толико сличан са утиском који оставља Вагнерова уметност.

Као Кундри, оличење жене, која живи у палати Клингсоровој и коју витез Парсифал ослобађа доцније од Инстинкта и Зла, Салома је млада животињица пуна непробуђеног нагона, који сазрева под пожудним погле:. дима старог тетрарха, Ирода. Она изилази из његове палате, где намесник приређује оргије у част Цезаровог изасланика. „Чудновато да ме муж моје матере тако гледа. Знам ја добро. — да, ја знам то.“ Она је још наивна и дете у том загушљивом ваздуху источњачког разврата у коме оно расте и изгледа „као слика беле

же у сребрном огледалу“, како каже заљубљени млади руже у среор у; у | Сирјанин.

При овом се налази месечином обасјана тераса, са једном цистерном. У њој је затворен један јудејски пророк, Јоханаан по имену, који је дошао из пустиње. Он прориче да ће доћи време љубави, када ће новорођени лавове водити за гривну. Она чује глас чудног човека, од кога се плаши њена мати и тетрарх. Салома хоће да га види, али нико га не сме извести.

Тада се она сећа младог, заљубљеног Сирјанина и у једном од најлепших тренутука у драми она га очарава својим погледом и обећањем: „Сутра, када будем прошла у својим носилима под капијом, код продаваца боговских ликова, ја ћу пустити за тебе један мали цветак, један мали, зелен цвет“, и, шта више: „погледаћу те кроз вео од муселина, погледаћу те, Наработе, може бити насмејаћу се.“

То је њена прва слика, пуна источњачке грације и наивности, Она је испочетка себично, неосетљиво дете коју вуче некакав непознати и судбоносни чар чудном човеку. Јоханаан изалази и, стојећи на ивици цистерне пророчким гласом изговара своје речи пуне непознатих, тајанствених ствари. Салому он занима, плаши је, затим и она осећа језу испред нове, чудне лепоте човека из пустиње. Тада почиње за њу оно стање љубави, коју је