Српски књижевни гласник

Е 3 | ' | |. ђ |

"РИМ ЧУ ТУ

ЛПозоРИШНИ_ ПРЕГЛЕД. 933

сјајан метал са кога је најзад неко успео да скине попало блато и рђу. Никада он није у нашем чудном храму Талијином носио толико израза, и никада нису преко ограде наше позорнице полетале речи са толико садржаја. Г-ђица Крњићева је умела да нађе у њему све што јој је требало за улогу Саломе, која је, може бити, сва у музици речи, као што је и комад сав у стилу и боји.

Ако смо ставили на прво место као нарочиту заслугу Г-ђице Крњићеве што нам је повратила веру у музикалну вредност нашега језика и што је на њему са потпуним успехом изразила једну од најтежих и потпуно модерних улога, то не значи да нас она није очарала игром покрета и игром лица, разумевањем пластичне вредности једног комада као што је комад енглеског декадента. Напротив, она је била уопште глумица више расе, и умела је да извуче све користи из ове улоге, коју обожава публика и која је идеал многој младој глумици, жељној снажног дејства на гублику и брзог успеха.

„Салома“ Оскара Уајлда је као позоришни комад врхунац у силини дејства и у томе сравњива са грчком трагедијом, Шекспиром и Русима. Као и „Електра“ Хуга од Хофманстала, она је у томе античка трагедија у модерном руху, мање то ипак него она трагедија бечког модерниста. Ипак, осим стила, — па чак у по њему донекле, — „Салома“ има нешто од античке простоте у својим линијама, античке силине страсти и дионисијске хистерије на коју је упозорио Ниче. Али, и ако се последњи производи модерне душе дотичу античке, и ако се Уајлдова Салома наставља на Ореста, Медеју и Федру, ипак се она може сматрати, пре него чисто нео-хе. ленистичка, да је само под утицајем модерне мисли и кристализација модерне душе, сложене, и егоистичне, пресићене и жудне интензивних сензација. Мистична и сенсуална, брутална и наивна она стоји под знаком Вагнера и његове теорије о свирепости пола и вечите борбе човека и жене; комад пење затегнутост живаца, заслеп-