Српски књижевни гласник

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

Дани Г-ЂИЦЕ АнЕ КРЊИЋЕВЕ. „САЛОМА“ од ОСКАРА УАЈЛДА и „КРАДЉИВАЦ“ од АнРИА БЕРНСТЕНА. — ГОСПОЂА ТАБОРСКА ПО ДРУГИ ПУТ.

Две недеље које је Г-ђица Ана Крњићева, чланица „Берлинског Позоришта“ провела као гошћа у нашем позоришту биле су за Београђане дани највећег уметничког узбуђења кога су они икада могли осетити пред својом малом позорницом. Преко ње су прелазили, истина, страни уметници од светског гласа, и врло добри глумци са Словенског Југа, али је Г-ђица Крњићева у „Саломи“ Уајлдовој најлепше што се икада одиграло на српском језику. Никада он није био говорен са више знања и

умења, са више музике. Уморни већ одавно од зарђалих _

и смешно извештачених гласова наших глумаца, од којих ни један, изгледа, и не сумња да постоје какве везе између садржаја речи и начина којим се оне казују, између тисућа душевних стања и безброј прелив човечјег говора, од којих, нарочито, без мало ни један не слути ништа о лепоти природности, о великом успеху који је учињен у томе данас на позорници и о одвратности старог клишеа, којим они свагда даве смисао пишчевих речи, ми смо слушајући мелодични, многоструко варирани изговор Г-ђице Крњићеве били изненађени што налазимо толико гипкости, снаге и звука у нашем језику. Умекшан са нешто мало западног нагласка, он нам се учинио као драга позната песма коју одавно нисмо чули, као