Српски књижевни гласник

940 Српски Књижевни ГЛАСНИК. изразита и интелигентна. Како је она умела да одигра њену игру кривца који се савлађује да се не изда, и, у трећем чину, жене коју распиње борба нагона са сажаљењем, па срећну жену која је заборавила на грех учињен у одбрани љубави (у другом чину)! Колико је лепих слика она створила, нарочито ону када, висећи о кваци врата, скрхана, пала, и с распуштеном косом признаје мужу свој злочин. Како је опет умела да заплаче над њим, природно, гласно, вапијући. Тако се никад није плакало код нас на позорници.

Г-ђица Крњићева је прошла кроз наше позориште и оставила светли траг. Њу су обожавали Београђани и она остаје за њих идеал српске глумице, још дуго непостижив, на жалост. Имајући оно без чега и најдуховитија жена не може занимати, млада, школована, она је пошла путем глумице од расе. Она је најбоља глумица која је говорила српски и она је најлепше говорила српски од свих глумица. За нас је њена игра лепа као природа, лепа као слика, лепа као музика, и, — да завршимо у хиперболи Саломиној, — ништа није тако лепо као њена игра.

Г-ђа Таборска, о којој је већ било говора прили-_ ком њеног првог ступања, играла је опет са успехом у „Платонском браку“ од Жила Леметра и у Сардуовој „Федори“. Не успевши, може бити, потпуно у улози грудобољне девојке која хоће да осети љубав и материнство пре смрти, она је изнела енергичну, словенски чудну Федору, како ју је Сарду замишљао у своме смешном комаду, са довољно. може бити нешто сувише геста и сасвим са разумевањем. Њен глас и изговор сметају још, али је се надати да ће се то поправити. Њено присуство ће без сумње подићи нашу трупу и попунити ону велику празнину која се осећа у женским снагама. 5

Милан ПРЕДИЋ.