Српски књижевни гласник

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Др. Нико ЖУПАНИЋ, СИСТЕМ ИСТОРИЈСКЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ БАЛКАНСКИХ НАРОДА. Београд 1909. (Из „Старинара“ за годину 1907 и 1908.)

Ово је дело потпуно ново за нашу литературу већ. по самом предмету; а по разноврсности, новини и значајности проблема многострано интересантно. Г. Жупанић је ставио себи у задатак да испита како се физички хабитус једнога народа односио према времену у коме је он био носилац историјских факата. Овима последњима и ако дакле секундарним појавама историјска наука је. прво приступала, са чега је била непотпуна рестаурација прошлога живота, јер историци нису ни у толико уважавали антрополошки моменат у колико би се бар обазирали на резултате антропологије, ако се и не тражи . од њих да сами испитују народе анатомски и физиолошки. (Непотпуност коју зацело згодно истиче једна Ф. Солгерова мисао, наиме, да се у доба када се све јасније и дубље упознаје интимна спона између тела и духа, мора најодсудније одбацити стари и несрећни обичај третирања културне историје више мање независно од физичке).

Одвајајући се од оваквих мисли о антропологији у опште, Г. Жупанић остаје до краја на решавању главне задаће свога дела, то јест да пропрати физички развој и узајамност утицаја народа прошлости и садашњости Балканског Полуострва, Илира, Јелина, Ново Грка, Арбанаса, Срба и Бугара. Изложивши своје основне погледе