Српски књижевни гласник

[и

РРА ЕУР. РУЦИ ЗрЗУФУ У

Научни ПРЕГЛЕД. 945

намери на. историјску физиоантропологију Балканског Полуострва Г. Жупанић иде и корак даље; из факата констатованих о соматичкој трансформацији балканских народа, мисли он да може поставити следећи физиолошки закон односа народа према времену, у физичком смислу: „Столећа могу изменити физис и психу народа.“ Физичка промена народа у времену не значи и промену расе, па ипак гледиште о перзистенцији раса данас је само теоријске вредности, јер народи постоје физички из више разних елемената. Како се и расе могу растварати, али само расом, крв крвљу, предмет је специјалне студије која ће сачињавати, како Г. Жупанић напомиње, други део његове трилогије, у коју нас уводи овим првим делом.!

Прва глава овога дела, „Гласинац и гласиначке старине“, занима се старинама из преисторијске хумке на Гласинцу (Босна), као понајзнатнијим остатцима човека на српском земљишту. Проматрање остеолошких остатака и других културних чињеница резултира се у закључку: да је савремено са цветањем грчке културе у доба Пизи-

страта, Темистокла и Перикла живео у Босни око пла-

нине Романије народ у већини карактеристичан са своје дуге лубање, док је његов брахикефалан елеменат био у мањини. Уз припомоћ историјских факата и палеолингвистичких резултата у другој глави, „Илири Старога Века“, Г. Жупанић доказује да гласиначке долихоидне лубање потичу од Илира, који су били носиоци тамошње културе раног гвозденог доба; прешавши на проучавање Илира у опште, из читаве масе најразличитијих података, од Херодота до српско-муслиманских романаца, закључује, на супрот Киперту и Томашеку, да су Илири Ста: рога Века били у погледу на спољашност припадници ксантодолихокефалије, по језику Индо-Европљанин), у извесном погледу сродни Словено-Балтима. У овој глави налази се и интересантно и значајно тумачење супрот-

1 Ближа обавештења о овим питањима изнео је Г. Жупанић у своме чланку „Мисли о физијоетнологији“ („Просветни Гласник“, 1909, свеска за март; и на посе). 60

_ЕЗА (ага