Српски књижевни гласник

946 Српски Књижевни Гласник.

ности идеала лепоте града и села, које показује да соматолошко естетски моменат наших народних песама не потврђује познату изреку отта ргаесјага гага. Арбанаси, чије је проучавање предмет четврте главе, у центруму своје домовине, где су били најмање дотакнути туђинским елементима, имају необично кратку, готово округлу лубању, тамну комплексију и велики узраст. У правцима према насељима Југословена нижи су кефални индекси и светлија комплексија. Четврта глава „Физиоантрополошко и језиковно упоређење античких Илира са Арбанасима“, констатује да су се ксантодолихокефални Илири од халштатског доба до данас променили у округоглаве тамнокосе и тамнооке Арбанасе; језик им се одржао. Узрок ове соматичке трансформације, мисли Г. Жупанић, не лежи у Словенима, као ни у Јелинима, Трачанима или Келтима. У петој глави „Грци“ дочазује да су у физичком

погледу данашњи потомци старих Јелина постали велики.

контраст својим прослављеним предцима, плавокосим, модрооким и долихоидним Јелинима класичног доба. Још када се у У веку по Христу падом античког света угасила слава јелинског народа, беше потамнела и светла хомплексија Јелина, и огледало психе народа у Јелеји постаде тамно око, — и ако не толико тамно као пре доласка Јелина на Југ. Значајна је дискусија Г. Жупанића о теоријама Фалмерајера и Хопфа, у којима се ова два научника разилазе; писац сматра у физиоантрополошком погледу за оправданију, мало хиперболисану тврдњу првога да у жилима Ново-Грка не струји ни једна кап чисто јелинске крви, док сасвим побија мишљење другога да је уплив Словена на Грке био тако слаб да је временом ишчезао; али писац доказује и за првога да је у заблуди када мисли да су Словени у физиоантрополошком времену покварили Грке својим утиџајем, пошто их је племенита ксантодолихохефалија Словена могла само уздићи и оплеменити и приближити их њиховим античким плавокосим предцима.